Saturday, November 3, 2007

Preduzetništvo

Viša škola za poslovne sekretare i menadžment,

Sremski Karlovci

Seminarski rad iz predmeta Preduzetništvo

Tema: Analiza poslovanja preduzeća

BMD d.o.o. - Arilje

Sremski Karlovci, 2007.


SADRŽAJ

1. UVOD 3

1.1 Opšti podaci

1.2 Dijagnoza stanja

2. PROIZVODI I USLUGE 4

2.1 Proizvodi

2.2 Pakovanje

2.3 Kupci

3. ANALIZA POSLOVANjA I RESURSI 8

3.1 SWOT analiza

4. UOČENI PROBLEMI 11

5. ZAKLjUČCI 12

6. LITERATURA 13


1. UVOD

1.1 Opšti podaci

Naziv firme: „BMD“ d.o.o. Ive Lole Ribara 2, Arilje

Vlasnik: Vaso Kaljević

Datum osnivanja: 01.06.2007

Delatnost: trgovina na veliko voćem i povrćem

Kontakt telefoni: 031/ 891-208

1.2 Dijagnoza sadašnjeg stanja

Društvo sa ograničenom odgovornošću „BMD“ vlasnik Vaso Kaljević osnovao je 01.06.1996 godine, a osnovna delatnost koju je vlasnik registrovao jeste trgovina na veliko voćem i povrćem.

Sedište firme ( u daljem tekstu hladnjače) nalazi se u Ulici Ive Lole Ribara 2, Arilje, u poslovnom prostoru površine 850m2 ( poslovni objekat od 750m2 i poslovni prostor od 100m2 u funkciji otkupnog mesta.) koji se nalazi skoro u samom centru Arilja.

Inače, osnovna delatnost firme jeste otkup i promet šumskih i poljoprivrednih proizvoda ( šumsko voće, lekovito bilje, divlje pečurke) ubranih u ekološki čistom, zdravom i jednom od najlepših predela naše zemlje. U okviru svog proizvodnog asortimana firma prerađuje čitav spektar šumskog voća (maline, kupine, ribizle, borovnice, šumske jagode) kao i veliki broj jestivih i kvalitetnih pečuraka( vrganj, lisičarka, laktarius, crna truba i smrčak ) tako da se svojim proizvodnim programom već odavno izvozno orijentisala.

Naime, preduzeće posluje kao porodičan biznis u kome su pored vlasnika firme g. Kaljevića angažovani i ostali članovi porodice posebno kćerka koja pretenduje da postane budući direktor porodične firme.

Dakle, firma je imala svoju dugu razvojnu putanju još iz vremena ‘89-te kada je vlasnik započeo biznis sa pravnim oblikom preduzetničke radnje(samo otkup i prodaja). 1991 godine, pored radnje osnovano je društvo sa ograničenom odgovornošću koje je od 1998 godine funkcionisalo na teritoriji Crne Gore, a od 2006 godine kada je izvršeno spajanje preduzetničke radnje i d.o.o. firma veoma uspešno posluje pod jednim imenom „BMD“ d.o.o.

Na osnovu podataka dobijenih od Agencije za Privredne Registre preduzeće raspolaže sa 3.768,74 eura novčanog kapitala i 4.647,31 eura ne novčanog kapitala i registrovano je za spoljnotrgovinski promet i usluge u spoljnotrgovinskom prometu.

Danas, bez obzira na problem zaposlenog kadra firma je u potpunosti izvozno orijentisana (promet od 450.000 eura godišnje), i posluje kao jedan veoma savremen, tehničko-tehnološki kompleks sa širokom linijom proizvodnog programa, mrežom renomiranih saradnika, dobavljača, poslovnih partnera.

2. PROIZVODI I USLUGE

2.1 Proizvodi

Što se tiče proizvodnog programa, hladnjača „BMD“ d.o.o. se bavi otkupom, preradom, pakovanjem i prodajom šumskog voća, i divljih pečuraka.

Dakle, kada je u pitanju šumsko- jagodasto voće, prerada se odnosi na :

- malinu

- kupinu

- ribizlu

- borovnicu i

- šumska jagodu.

Ono što je bitno za ovu proizvodnu liniju jeste da se krajnjem kupcu voće isporučuje u svežem ili u zamrznutom stanju u zavisnosti od njihovih želja i potreba, i, pored pojedinačnih isporuka svake vrste voća, firma u svojoj ponudi ima 5 različitih mešavina tj. mikseva od:

- divlje jagode

- divlje borovnice

- divlje kupine

- kultivisane maline

- kultivisane ribizle itd.

Druga grupa proizvoda jesu divlje pečurke koje inače predstavljaju strateški proizvod firme i ono po čemu je hladnjača trenutno prepoznatljiva.

Proizvodni program čine mešavine, svežih i duboko zamrznutih i sušenih pečurki

- vrganj

- lisičarka

- laktarius

- crna truba i

- smrčak

Naime, sušene pečurke su najtraženija proizvodna linija ove hladnjače gde se sam proces njihovog sušenja odvija na 2 načina. Dakle, prirodno( sušenje pod direktnim sunševim zracima) sušenje kojim se čuvaju svi kvalitetni, hranljivi minerali i zadržavaju ukusi, i industrijsko ( u posebno napravljeni sušarama za sušenje isključivo pečurke ) manje popularno sušenje kojim pečurka gubi na kvalitetu.

Pored kompletne prerade, sušenja i zamrzavanja, vlasnik radi i blanširanje tj. kuvanje pečuraka ( kuvaju se u mešavini vode, limutusa i soli).

Ono što je poslovna politika hladnjače jeste da je nabavka sirovine ugovorom definisana kada je u pitanju kvalitet i kvantitet tako da je zdrava hrana moto ove firme. S tim u vezi za pečurke, šumske jagode, kupine i borovnice vlasnik je dobio sertifikat „BCS“ – nemačka kompanija za sertifikaciju BIO ili Organic hrane, tako da su proizvodi koje on pakuje sertifikovani kao bio-zdrava hrana. Ovaj sertifikat je vodilja u poslovanju firme ali i veliko sredstvo prepoznatljivosti kvaliteta na stranom probirljivom tržištu.

2.2 Pakovanje

Što se tiče samog pakovanja proizvoda , tu je vlasnik izabrao takođe jedno vrlo interesantno sredstvo konkurentnosti.

Naime, pakovanje zavisi od želje kupaca tako da se pruža mogućnost pakovanja proizvoda sa markom, oznakom ili etiketom kupca. Sa druge strane, ovakva poslovna politika može da bude rezultat nedovoljne snage tj. jačine preduzeća da nastupa pod svojim imenom tj. elementima prepoznatljivosti (logo, marka, oznaka itd).

Proizvodi su dostupni u težini od 200 g. do 8 kg. u kesicama ili posudicama različitog oblika i veličine. Ambalaža za pakovanje duboko smrznutih proizvoda se nabavlja direktno iz Italije od najvećeg proizvođača INFIA koji je poznat širom sveta po kvalitetnim proizvodima. Suve pečurke se pakuju u ambalažu takođe iz uvoza, od nemačke firme VITEMBAL.



Izgled pakovanja


2.3 Kupci

Imajući u vidu proizvodni asortiman, preduzeće „BMD“ se tako tržišno pozicioniralo da je svoje poslovanje isključivo orijentisalo na strano tržište. S’tim u vezi glavna ciljna grupa ove hladnjače kada su kupci u pitanju jesu zapravo super marketi, veleprodaje širom Nemačke, Australije, Amerike, Italije.

Skoro 99% svojih proizvoda vlasnik plasira u inostranstvo gde tamošnje tržište pokriva preko distributera-posrednika, a kao glavni kupci javljaju se :

- „Colection igda“ –Frankfurt- Nemačka,

- „Viking imports” Australija,

- Frihol” - Nemačka,

- Brock” - Nemačka,

- Versil fungo” - Italija.

Pored stranih kupaca, jedini kupac iz naše zemlje jeste zapravo „Centro proizvod“ – Beograd, koga vlasnik snabdeva komponentama za supu tj. suvim začinima.

Ono što je generalno zaključak kada je u pitanju tržište prodaje jeste da vlasnik firme ima svoj proizvodni program koji plasira ali se takođe i radi po principu porudžbine bar kada su u pitanju neke vrste pečuraka (lisičarka, crna truba itd)

Što se tiče tržišta nabavke sve sirovine vlasnik nabavlja od fizičkih lica tj. sakupljača i poljoprivrednih domaćinstava. Ono u čemu se vlasnik jedino trudi jeste da bude direktan u otkupu, tj. da nema posrednike i u nabavci.

Što se tiče ambalaže, ona se uvozi iz Nemačke, a za kartonske kutije glavni dobavljač jeste „Basis“ - Valjevo. Štampa za sve proizvode radi se u Arilju gde se po kupčevoj želji prave etikete tako da za sada vlasnik ima veoma dobru saradnju sa svojim dobavljačima što mu daje sigurnost i stabilnost u poslovanju.

Što se tiče konkurencije, u ovoj branši ona je izuzetno oštra (100 registrovanih hladnjača). Vlasnik ne navodi direktnog konkurenta, jer priroda posla, i veliki rizici koji su sastavni deo ovog biznisa (česte promene cena voća i divljih pečuraka, vremenski uslovi za uzgoj itd.) opredeljuju veličinu firme i konkurentnost na tržištu. Međutim, vlasnik ne navodi ni jednog direktnog konkurenta za sebe jer je svojim asortimanom direktno izvozno orijentisan, a broj hladnjača koje se bave otkupom pečuraka je simboličan.

3. ANALIZA POSLOVANjA I RESURSI

Delatnost preduzeća „BMD“ obavlja se u Arilju, u poslovnom prostoru površine oko 850 m2. Kompletan proizvodni proces deli se na 2 celine i to u Ulici Ive Lole Ribara koje se nalaze skoro u samom centru Arilja.

Celokupna proizvodnja odvija se u poslovnom prostoru površine 750m2 a preko puta ovog objekta nalazi se magacin površine 100m2 koji zapravo predstavlja otkupno mesto za pečurke, maline, kupine, ribizle i sl. U ovom prostoru smeštena je i komora od 25m2, a ono što je interesantno jeste činjenica da je firma zapravo i krenula da radi iz ove „garaže“ od 100m2.

Poslovni prostor od 750m2 sastoji se od 3 etaže-nivoa od čega je na prvom nivou površine 350m2 smeštena :

- hladnjača sa komorom za čuvanje,

- tunel za zamrzavanje,

- komora za režimsko čuvanje i prerada,

- magacin.

Dakle, prva etaža predstavlja zapravo hladnu preradu. Na drugoj etaži površine 150m2 smešten je pak centar za suvu robu, kompletan mokri čvor i kancelarija. Za sada treći sprat trenutno predstavlja magacin ali u planu je iskoristiti ovaj prostor za pokretanje dodatne proizvodnje.

U hladnjači je pored vlasnika firme 6 stalno zaposlenih radnika i angažovano 20-30 sezonskih radnika mada firma ima potrebu da zaposli još

ljudi. Ono što vlasniku predstavlja veliki problem jeste upravo radno angažovan kadar koga nema dovoljno. Zapravo, radi se o tome da se na teritoriji opštine Arilje skoro svako domaćinstvo bavi privatno uzgojom maline, ili i činjenica da mali broj ljudi želi da rade u hladnjači tako da, trenutno angažovani radnici dolaze iz Užica, Požege pa čak i Bosne.

Ovaj problem dalje remeti hladnjači organizacionu strukturu zaposlenih kao i ukupnu produktivnost firme.

Što se tiče samog poslovanja firme vlasnik pored zaposlenog kadra ima veliki problem naplate svojih potraživanja. Naime, nakon isporuke krajnjem kupcu naplata sledi posle 90 do 120 dana što je veoma dug period čekanja. Za to vreme g. Kaljević mora da sprema nove isporuke, plaća radnike, obezbeđuje zalihe tako da je veliki problem zadržati kontinuitet rada i produktivnost na istom nivou. Zahvaljujući dugogodišnjem radnom iskustvu vlasnik za sada uspeva da kontroliše svoj biznis ali su mu neophodna dodatna finansijska sredstva za obezbeđenje zaliha sirovina.

Sva prodaja se za sada odvija preko posrednika tj. distributera (FCO kupac) sem prodaje lisičarki sa kojom je preduzetnik trenutno naj jeftiniji na tržištu. Vlasnik je svestan da „najlepši“ deo kolača uzimaju upravo posrednici-distributeri i da je neophodno da putem nekih elemenata marketinškog miksa dopre direktno do kupca bez posrednika. U ovoj branši najveći problem jeste zapravo nepoverenje ino kupaca prema našim proizvođačima tako da oni jedino funkcionišu preko posrednika koji im predstavljaju neku vrstu poslovne zaštite. Firma ima jasno definisan marketinški nastup (urađen web-site, brošure, kataloge), ali joj nedostaju kvalitetni kontakti i marketing višeg nivoa, preporuke kako bi bio prepoznatljiv na stranom tržištu i robu prodavao direktno kupcu.

Dobar marketinški nastup vlasniku treba da omogući bolju poziciju na stranom tržištu i lakši plasman svojih proizvoda. Funkcionisanje po principu iz „prve ruke“ vlasniku bi pomoglo da definiše bolju organizacionu strukturu, postavi plan prodaje i plan proizvodnje, gde bi kao rezultat svega toga bila veća produktivnost rada, veća zarada i manji troškovi.

3.1. SWOT analiza

SWOT ANALIZA

SNAGE

v Porodičan biznis

v Sopstveni poslovni objekat od 850m2 i sva raspoloživa oprema

v Razvijena mreža dobavljača i saradnika iz inostranstva

v Širok asortiman proizvoda i dobro pozicioniran proizvod

v Skoro 100% izvozno orijentisan

v Sertifikat „BCS“ kao proizvodnja bio zdrave hrane

SLABOSTI

v Firma ne radi nikakve tržišne analize, analize potreba ovdašnjeg tržišta jer je 100% izvozno orijentisana

v Veliki problem predstavlja zaposlen kadar

v Veoma loša naplata svojih potraživanja

v Prodaja putem posrednika

v Loš marketinški nastup na inostranom tržištu

v Nepostojanje jasno definisanog plana prodaje

v Promotivne i PR aktivnosti su izuzetno slabo zastupljene

ŠANSE

v Mogućnost osvajanja novih tržišta

v Direktna prodaja kupcima

v Iskoristiti pogodnosti koje pruža država kada je u pitanju zapošljavanje novih radnika

v Iskoristi pogodnosti koje daje Fond za razvoj Republike Srbije

PRETNjE

v Pojava nove i jačanje postojeće konkurencije,

v Promene u zakonskoj regulativi poslovanja

v Česte oscilacije u vrednosti stranih valuta

v Česte promene cena izvoznih proizvoda


4. UOČENI PROBLEMI

Nakon analize poslovanja mogu se definisati sledeći problemi u poslovanju i u firmi BMD d.o.o.:

· Nedovoljna znanja vlasnika firme o značaju PR i marketinških aktivnosti kao i fokusiranost na proizvodnju uslovljavaju da je dominantan poslovni pristup proizvodni pristup. Vlasnik je svestan da su mu marketinške aktivnosti (s obzirom da je sa proizvodnjom apsolutno izvozno orijentisan) pre svega promocija još uvek u povoju iako, postoji svest o značaju ovog elementa marketing miksa i potrebe da ovaj poslovni segment treba podići na adekvatan nivo –za ino tržište

· Preduzeće nema urađen biznis plan svoga poslovanja na duži vremenski period što bi mu pomoglo da definiše plan prodaje, plan proizvodnje, unapredi organizacionu strukturu zaposlenih što bi rezultiralo povećanjem ukupne produktivnosti poslovanja

· Nedostatak kvalitetno obučenog zaposlenog kadra koji za sobom povlači čitav niz problema u organizaciji firme

· Nedostatak finansijskih sredstava uzrokovan slabom naplatom svojih potraživanja tako da su preduzetniku potrebni eksterni izvori finansiranja za nabavku sirovina po neatraktivnim i visokim kamatama

· Velike zalihe suvih pečuraka zbog poslovanja preko posrednika a usled nepoznavanja stvarne tražnje čija velika vrednost drži zarobljen tekući novac čime se stvara prividni nedostatak novca i potreba za skupim kreditima


5. ZAKLjUČCI

Na osnovu napred navedenog mogu se izvesti sledeći zaključci:

· S obzirom da firma posluje kao porodičan biznis ističe se izuzetna snaga i sposobnost porodice Kaljević a samim tim i veliko radno i proizvodno iskustvo što se ogleda u samom funkcionisanju firme i tendenciji kontinuiranog rasta i razvoja. Takođe, treba istaći da postoji stabilnost u poslovanju, lojalna klijentela, stalni dobavljači i dobri poslovni odnosi sa svim poslovnim akterima.

· Sam proizvodni asortiman koji je firma razvila je tako koncipiran da je firma već odavno isključivo orijentisana na inostrano tržište. Jedini problem trenutno jeste funkcionisanje preko posrednika - distributera koji uzimaju veliki deo kolača iz ovog biznisa.

· Među nekoliko glavnih prioriteta ističe se neophodnost uvođenja marketniških i PR aktivnosti usklađenih prema zahtevima inotržišta


6. LITERATURA

· Menadžment malog i srednjeg biznisa, Prof.DR Viktor Radun, S.Karlovci 2007

· Organizacija, D.Ristić,V. Tot, Novi Sad 2005

· Analiza, Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva, Užice 2007

· Dokumentacija preduzeća BMD d.o.o

Operativni menadžment

Viša škola za poslovne sekretare i menadžment,

Sremski Karlovci

Seminarski rad iz predmeta Operativni menadžment

Tema: Studija slučaja agencije „BBSI“ Arilje

Sremski Karlovci, 2007.


S A D R Ž A J

1. UVOD 3

1.1. Naziv i sedište preduzeća 3

1.2. Delatnost preduzeća 4

1.3. Cilj seminarskog rada 6

2. SNIMAK POSTOJEĆIH TOKOVA INFORMACIJA 6

2.1. Organizaciona struktura 6

2.2. Tokovi u procesu 8

2.3. Analiza postojećeg stanja 12

3. PREDLOG REŠENjA UOČENOG PROBLEMA 13

3.1. Predlog rešenja 13

3.2. Obrazloženje rešenja 14

4. ZAKLjUČAK 15

5. LITERATURA 16


1. UVOD

Seminarski rad iz predmeta »Operativni menadžment« obuhvata :

• opšte informacije o analiziranoj firmi

• strukturne informacije organizacije

• konkretizaciju tokova u procesu proizvodnje

• studiju slučaja postojećeg stanja

• markiranje problema u poslovanju

• definisanje i primenu rešenja

Za ovaj seminarski rad, odabrao sam studiju slučaja agencije „BBSI” iz Arilja. To je preduzeće koje se bavi proizvodnjom software-a. U definisanju problema, primenjenog rešenja, kao i njegovoj realizaciji sam direktno učestvovao, kao asistent kolegijalnog tima.

Odabrali smo savremeno rešenje, softverske kuće Sun Microsystems. Primenjene tehnologije su još uvek poznate većinom samo u krugu informatičara.

1.1. Naziv i sedište preduzeća

Agencija ”BBSI” – Arilje

Radoša Bojovića 7

31230 Arilje

Slika 1. – Naziv i sedište firme

1.2. Delatnost preduzeća

Agencija “BBSI” iz Arilja, je registrovana za obavljanje sledećih delatnosti :

• Informacioni sistemi

• Informatika - konsalting

• Izgradnja baza podataka

• Kompjutersko projektovanje

• Obrada podataka

• Ostali poslovi u vezi s kompjuterima

• Pružanje saveta u vezi s kompjuterima

• Saveti i izrada kompjuterskih programa

• Proizvodnja software-a

Proizvodni program se bazira na sledećim proizvodima :

• standardni knjigovodstveni programi

• programi posebne namene

• internet prezentacije

Proizvodnja standardnih knjigovodstvenih programa obuhvata pokrivanje knjigovodstvenih aktivnosti programskim paketima, prema zakonskoj regulativi, i to :

• Finansijsko knjigovodstvo

• Robno knjigovodstvo

• Materijalno knjigovodstvo

• Osnovna sredstva

• Sitan inventar

• Maloprodaja

• Obračun zarada

• Komercijalno poslovanje

• Kadrovska evidencija

Slika 2. – Sektor proizvodnje

Proizvodnja programa posebne namene obuhvata pokrivanje korisničkih potreba za elektronskom obradom podataka, prema zahtevima, i to :

• Programski paket za veleprodaje

• Programski paket za trgovačke kase

• Fakturisanje kliničkih usluga

• Poslovanje javnih preduzeća i komunalnih usluga

• Praćenje realizacije ponuda i dopisa

Proizvodnja Internet prezentacija obuhvata izradu prezentacija, prema korisničkim zahtevima i pravilima Internet provajdera, i to :

• korporativni nastupi kompanija

• predstavljanja neprofitabilnih organizacija

• lične prezentacije pojedinaca

Ostale delatnosti pokrivaju pružanje informatičke podrške bazi korisnika ove agencije.

1.3. Cilj seminarskog rada

Cilj ovog seminarskog rada je :

• prikaz organizacione strukture

• definisanje proizvodnih procesa

• analiza postojećeg stanja

• markiranje problema i

• predlozi mogućih rešenja za poboljšanje poslovanja

2. SNIMAK POSTOJEĆIH TOKOVA INFORMACIJA

2.1. Organizaciona struktura

Agencija “BBSI” je privatno preduzeće na čijem se vrhu nalazi vlasnik firme, odnosno direktor. Organizaciona struktura obuhvata sledeće sektore :

· nabavka i distribucija

· proizvodnja software-a

· prodaja i marketing

· knjigovodstvo

Slika 3. – Organizaciona struktura preduzeća

Sektor nabavke i distribucije obavlja delatnosti :

· nabavke programskih razvojnih alata za proizvodnju

· nabavke literature za programere

· nabavke Interneta za potrebe proizvodnje

· nabavke programskih zahteva korisnika

· distribucije programskih paketa korisnicima

· distribucije programskih update-a korisnicima

· tehničke podrške korisnicima

Sektor prodaje i marketinga obavlja delatnosti :

· ugovaranja i prodaje krajnjim kupcima

· marketinga kompletnog proizvodnog programa

Sektor proizvodnje software-a obavlja delatnosti :

· projektovanja informacionih rešenja

· projektovanja baza podataka

· proizvodnje software-a za DOS platformu

· proizvodnje software-a za Windows platformu

· proizvodnje software-a za Linux platformu

· proizvodnje Internet prezentacija

Navedene proizvodne platforme, koriste različite programske alate, za generisanje aplikativnih rešenja, u zavisnosti od zahteva, i to :

• TopSpeed Clarion – za MS DOS relacione baze podataka

• Borland Delphi – za MS Windows relacione baze podataka

• Sun Microsystems netBeans – za Linux Java baze podataka

• MS FrontPage – za statičke Internet prezentacije

• phpNuke CMS – za dinamičke mySQL Internet prezentacije

Slika 4. – Sun Microsystems netBeans razvojna platforma

Sektor knjigovodstva obavlja delatnosti :

• knjiženja poslovne dokumentacije, prema zakonskoj regulativi za potrebe agencije

• knjiženja poslovne dokumentacije, prema zakonskoj regulativi za potrebe ugovorenih korisnika

Sektor uprave obavlja delatnosti :

• zastupa agenciju u imovinskim i drugim pravnim poslovima i naredbodavac je za izvršenje finansijskih transakcija

• rukovodi, organizuje i kontroliše rad navedenih sektora

• preduzima mere za unapređenje poslova

2.2. Tokovi u procesu

Tokovi u procesu proizvodnje su identični za sve četiri proizvodne platforme (DOS, Windows, Linux i Internet), koje su ulazno-izlaznog karaktera, a čiji je redosled sledeći :

• Ulaz predstavlja dostavljeni korisnički zahtev, na osnovu koga se projektuje proizvodni proces

• Nakon prijema zahteva, vrši se projektovanje mogućeg aplikativnog rešenja, u zavisnosti od potrebne platforme

• Ukoliko je prema definisanim zahtevima uspešno isprojektovano aplikativno rešenje, pristupa se pripremi razvojnog okruženja za proces proizvodnje

• Sam proces proizvodnje obuhvata kodiranje isprojektovanog aplikativnog rešenja po korisničkom zahtevu i pravilima razvojnog okruženja

• Nakon proizvedenog koda, aplikativno rešenje se testira u mogućim slučajevima eksploatacije i isparavljaju se greške u proizvodnji

• Nakon testiranja, vrši se priprema instalacionog paketa softverskog rešenja

• Izlaz predstavlja upakovana instalacija aplikativnog rešenja, koje se distribuira krajnjem korisniku

Glavni proizvodni tok u preduzeću izgleda ovako :

Slika 5. – Struktura proizvodnog toka 6

Proizvodni proces je manuelan u sva četiri slučaja vrste proizvoda, u smislu da se ručno projektuje i kodira svako aplikativno rešenje, bilo da je u pitanju standardna knjigovodstvena ponuda, bilo da su u pitanju programi posebne namene ili Internet prezentacije.

Kapacitet proizvodnje, na mesečnom nivou, je sledeći :

• 1-2 nove standardne knjigovodstvene aplikacije

• 1-2 nova programa posebne namene

• 1-2 novih Internet prezentacija

• 5-10 izmena nad standardnim knjigovodstvenim aplikacijama

• 5-10 izmena nad programima posebne namene

• 5-10 izmena nad Internet prezentacijama

Ovako mali broj novogenerisanih programskih rešenja je usled kompleksnosti svakog od njih, za koje je potrebno vreme da bi se aplikacija što ispravnije isprojektovala, a zatim iskodirala. Takođe je evidentno da više vremena odlazi na izmene postojećih programskih rešenja tj. održavanje korisnika, i tu leži jedan od problema u poslovanju, koji usporava razvoj novih aplikacija, stalnim angažovanjem programera na ispravkama i dopunama postojećih instalacija.

Slika 6. – Gotovi proizvodi (DOS, Windows, Linux)

Operativni plan proizvodnje se generiše u realnom vremenu, u zavisnosti od potreba tržišta, koje definiše sektor prodaje i marketinga, a njegovo praćenje realizacije vrši sektor uprave.

Proizvodna dokumentacija se piše ručno i nju čine :

• zahtevi korisnika

• projektna dokumentacija

• registar izmena nad postojećim instalacijama

• arhiva source code-a

Odlaganje proizvodne dokumentacije se vrši u sektoru knjigovodstva.

Prioritet izbora projektne dokumentacije, koja ulazi u obradu, određuje sektor uprave, na osnovu trenutnih potreba, koje diktira sektor prodaje i marketinga, na osnovu zahteva tržišta.

Kontrolu toka procesa proizvodnje, kao i :

• korisničkih zahteva, na ulazu

• gotovih ,izmenjenih ili dopunjenih programskih rešenja,na izlazu vrši sektor uprave.

Snabdevanje proizvodnog procesa potrebnim razvojnim alatima, operativnim platformama, literaturom, Internet satima vrši se po zahtevu, koji se šalje sektoru uprave, koji odobrava nabavku i zamenu istih.

Zastoji u proizvodnom procesu se dešavaju. Razlozi su sledeći :

• nedovoljno formulisan korisnički zahtev

• neispravno definisan korisnički zahtev

• problemi u radu hardware-ske platforme

• problemi u radu operativne platforme

Može se reći da su zastoji na mesečnom nivou svedeni na 1-3 dana, jer se reaguje u realnom vremenu, i kontinuitet proizvodnog procesa predstavlja prioritet u poslovanju preduzeća.

Skladištenje svih ulazno-izlaznih elemenata se vrši u sektoru proizvodnje. Ne postoje zasebni magacini za to.

Transport ulazno-izlaznih elemenata, vrši se sopstvenim prevozom. Preduzeće poseduje 2 automobila, koja se koriste u te svrhe.

Šematski prikaz toka informacija među sektorima izgleda ovako :

Slika 7. - Tokovi informacija u preduzeću

Sektor uprave odobrava zahteve :

• za nabavku ulaznih elemenata

• za proizvodnju vrste i količine aplikativnih rešenja

• za prodaju vrste i količine aplikativnih rešenja

koje joj prosleđuju sektori :

• nabavke i distribucije

• prodaje i marketinga

Sektor nabavke i distribucije, nakon odobrenog zahteva, od strane uprave, prosleđuje radni nalog u sektor proizvodnje, a od njega dobija radnu listu za proizveden software, koju prosleđuje u sektor prodaje i marketinga, na osnovu njihovog zahteva za aplikativnim rešenjem. Radnu listu sa vrstom i količinom proizvedenog software-a šalje u knjigovodstvo.

Sektor prodaje i marketinga, nakon odobrenog zahteva, od strane uprave, prosleđuje zahtev sektoru nabavke i distribucije, od koga dobija radnu listu sa aplikativnim rešenjem, koje prosleđuje na tržište, na osnovu korisničkog zahteva.

Sektor proizvodnje, nakon dostavljenog radnog naloga, od strane sektora nabavke i distribucije, proizvedenu vrstu i količinu aplikativnog rešenja vraća sa radnim listom, a kopiju radnog naloga šalje u knjigovodstvo.

Sektor knjigovodstva, obuhvata knjiženje svih relevatnih dokumenata, iz svih sektora, koji učestvuju u toku informacija. Od sektora proizvodnje dobija radni nalog za proizvedenu vrstu i količinu aplikativnih rešenja. Od sektora nabavke i distribucije dobija radnu listu za proizvedene i prosleđene programe, u sektor prodaje i marketinga, od kojih dobija radni list, za software koji je prodat.

2.3. Analiza postojećeg stanja

Postojeći proizvodni ciklus u preduzeću “BBSI” iz Arilja, je dobro zaokružen. Može se reći da relacija zahtev-proizvodnja-prodaja funkcioniše prilično automatizovano, uz dobru organizaciju ljudskih resursa.

Uprava preduzeća nema primedbe na rad nijednog sektora, niti definiše manjak ili višak radne snage. Ona smatra da problemima u poslovanju doprinose sledeće činjenice :

• veći utrošak radnog vremena na održavanje postojećih aplikacija i instalacija, na štetu proizvodnje novih aplikativnih rešenja za dalju prodaju i

• veći utrošak radnog vremena na proizvodnju platformski zavisnih aplikacija, prema zahtevu korisnika

• troškovi legalizacije više razvojnih alata nepotrebno povećavaju cenu krajnjeg aplikativnog rešenja, a time smanjuju njenu konkurentnost na tržištu

Naime, održavanje postojećih aplikacija i instalacija postajao je sve veći balast, jer su se programeri stalno bavili različitim razvojnim alatima, za iste projektne probleme, u zavisnosti od korisničke platforme.

Npr. Postoje posebne verzije standardnih knjigovodstvenih aplikacija za :

• MS DOS– za korisnike sa slabijim hardware-om

• MS Windows– za većinu legalizovanih korisnika

• Linux – za korisnike koji su se opredelili za OpenSource rešenja

Tu je upravo ležao problem generisanja paralelnih aplikacija za više operativnih sistema, u različitim razvojnim alatima, sa različitim bazama podataka.

3. PREDLOG REŠENjA UOČENOG PROBLEMA

3.1. Predlog rešenja

Kako je poslednja implementacija aplikativnih rešenja za Linux rađena u Javi, a poznata je portabilnost ovog programskog jezika na sve operativne sisteme, rešenje je bilo na dohvat ruke. Naime, odlučilo se o portovanju svih aplikacija na Java platformu, kako bi se postigla nezavisnost od korisničkog operativnog sistema.

Definisano rešenje je tražilo centralizovani pristup proizvodnje kompletne game aplikativnih proizvoda kroz :

• jedinstvenu razvojnu platformu

• jedinstvenu instalacionu platformu

• jedinstvenu bazu podataka

• jedinstveni korisnički interface

• podršku za višekorisnički rad u mreži

• nezavisnost od operativnog sistema

• dobre perfomanse na raspoloživom hardware-u

Slika 8. – Multiplatformska Java Enterprise Edition platforma

Java programski jezik je trebao da zadovolji sva navedena načela, u formulisanju rešenja za markirane probleme u proizvodnji software-a. Takođe, kako je Java pripadnik OpenSource rešenja, troškovi legalizacije razvojnih alata su trebali drastično da opadnu, što bi dovelo do smanjenja cene aplikativnih rešenja, a time povećalo konkurentnost firme na tržištu.

3.2. Obrazloženje rešenja

U razmatranju tehničke realizacije predloženog rešenja, morala se definisati Java platforma , koja poznaje tri nivoa :

• Java 2 Micro Edition (j2me) – za uređaje sa ograničenim memorijskim kapacitetima (mobilni, PDA i sl.)

• Java 2 Standard Edition (j2se) – za desktop radne stanice

• Java 2 Enterprise Edition (j2ee) – za mreže servera i radnih stanica

Očigledno je bilo da je izbor pao na J2EE, jer su i ranije aplikacije uvek projektovane za mrežni rad. Primenom Java 2 Enterprise Edition platforme, dobilo se i na jednostavnosti korišćenja aplikacija, jer su sve radile kroz kompatibilni http browser (Internet Explorer, Mozilla Firefox i sl.), a time je posignuta i nezavisnost od korisničkog operativnog sistema.

Sa programerske strane, razvojni alat netBeans, uredno je objavljivan u verijama za MS Windows i Linux, što je omogućilo razvojnom timu da vrši realna testiranja portabilnosti 10 aplikativnih rešenja. Jedina izmena u tehnologiji proizvodnje software-a je postojala u potrebnom prihvatanju nove logike programiranja, uvodeći višeslojnost aplikacija, kroz sledeće nivoe rada, slojeve projekata :

• bazni server

• aplikativni server

• prezentacioni server

4. ZAKLjUČAK

Java platforma bi trebala da zadovolji svojom tehničkom realizacijom korisnike i Microsoft i OpenSource rešenja. Za budućnost Jave ne treba brinuti, jer Internet zajednica broji trenutno preko 4,500.000 Java programera. Java radi na preko 700.000.000 računara.

Čuveni Java motiv »Piši jednom, radi svuda«, uspešno dokazuje svoju implementaciju i u ovom projektu. Do sada je u preduzeću »BBSI« portovano oko 50% aplikacija, i već se oseća lakoća održavanja takvog software-a, kao i smanjenje obima ponavljajućih poslova, a time i smanjenje troškova rada, te povećanje profita – kao krajnjeg cilja proizvodnje.

I najzad, sve veća potreba za pristupom informacijama sa bilo koje tačke i u bilo koje vreme, otvara jedno novo polje u projektovanju informacionih rešenja, kroz mogućnost upotrebe Java 2 Micro Edition biblioteka, i pružanja tih podataka na dostupnost korisnikovog mobilnog telefona. Trenutno J2ME opslužuje preko 708.000.000 korisnika na 635 modela Java mobilnih telefona. To je definitivno najveći kompjuterski fenomen do sada.


5. LITERATURA

Prof.dr Dušan Ristić, Osnovi menadžmenta, F@M, Novi Sad, 2002.

Prof.dr Dušan Ristić Vilmoš Tot, Organizacija, F@M Novi Sad, 2005

mr Miodrag Pavlović, Upravljanje proizvodnjom, F@M Novi Sad, 2004

· mr Đurađ Mitraković, Operativni menadžment, Novi Sad,

Dokumentacija preduzeća “BBSI” – Arilje

Oficijelna Internet strana za Javu http://java.sun.com

Java programerski Internet portal http://developers.sun.com

Internet strana razvojnog alata netBeans http://www.netbeans.org

Portal serverskih Java rešenja http://www.theserverside.com